Шарац Марка Краљевића 0001    Кад је синоћ сунце западало, 0002    Мако млади коња куповао, 0003    За њег дава три бијела града; 0004    Врани му коњ и четири ваја. 0005    У седлу му била вила сташе, 0006    А у гриви змај огњени спаше, 0007    А у челу драги камен сјаше. 0008    То се чудо до далека чуло, 0009    Све до двора паше богатога. 0010    Има паша слугу Маријана, 0011    Маријани слуги говорио: 0012    ”Маријане, вирна слуго моја! 0013    Зачуо сам, што видио нисам, 0014    Сунце синоћ кад је западало, 0015    Марко млади коња куповао. 0016    За ње дава три бијела града, 0017    А коњик му и четири ваја, 0018    Да м’ у седлу била вила сташе, 0019    А у гриви змај огњени спаше, 0020    А у челу драги камен сјаше, 0021    Ма га Марко држи у потајно, 0022    Млади Марко и јуби његова. 0023    А ко би ме коња добавио, 0024    Кега Марко држи у потајно, 0025    Ја бих њега пашом учинио.” 0026    Говори му слуга Маријане: 0027    ”Ма мој паша, драги господаре! 0028    Плати, паша, моје дуговање, 0029    Ја ћу га поћ Маркулу до двора, 0030    У њега ћу служит за јунака. 0031    Пак ћу те ја коња добавити, 0032    Кега Марко држи у потајно.” 0033    Када га је паша разумио, 0034    Пак му своје плати дуговање, 0035    Пак га иде Маркулу до двора. 0036    Кад је дошо Маркулу до двора, 0037    Тот у двору јуби Маркулова. 0038    Мете дворе Марка господара, 0039    Метла јој је пауново перје. 0040    Добар јој је данак називао: 0041    ”Дан ти добар, јуби Маркулова! 0042    Уморила јеси ли се млада 0043    Мести дворе Марка господара? 0044    Је ли дома Марко господаре?” 0045    Говорила она му је млада: 0046    ”Је ми дома Марко господаре, 0047    Још ми Марко тихи санак спава. 0048    Ма ти бора, слуга Маријане! 0049    До Маркова што си дошо двора, 0050    Ол је Марко паши од потрибе?” 0051    Говори јој слуга Маријане: 0052    ”Вируј мени, моја госпојице! 0053    Није Марко паши од потрибе, 0054    Него сам се с пашом засвадио, 0055    Од његова двора одбигао, 0056    А у твоје биле долетио. 0057    Ма те молим, моја госпојице! 0058    Моли Марка, твога господара, 0059    Да би ли ме вазе за јунака 0060    Годиницу оли до дви дана, 0061    Оли, Марко, колико му драго?” 0062    Разумила када га је млада, 0063    Шетала се к Марку у камаре, 0064    Овако му говорила млада: 0065    ”А мој Марко, драги господаре! 0066    За двором ти слуга Маријане, 0067    Моли тебе, Марко господаре! 0068    Да би ли га вазе за јунака 0069    Годиницу оли до дви дана, 0070    Оли, Марко, колико ти драго? 0071    Јер да се је пашом засвадио, 0072    Са пашина двора побегао, 0073    А у твоје биле долетио?” 0074    Марко јуби својој говорио: 0075    ”Биле моје отвори му дворе, 0076    Ја ћу њега вазет за јунака 0077    Годиницу оли до дви дана, 0078    Оли, Марко, колико ми драго.” 0079    Ту је стајо девет годин дана, 0080    Ни му коња чуо, ни видио. 0081    Кад девета изајде година, 0082    Иде Марко у горе зелене, 0083    Собом води слугу Маријана. 0084    Кад су дошли срид горе зелене, 0085    Ту находе језер воде хладне, 0086    Тер попале утве златокриле, 0087    Од силе су воду замутиле. 0088    Кад то види Марко господаре, 0089    Мили Боже, жал ти му је било! 0090    Маријани слуги говорио: 0091    ”Маријане, вирна слуго моја! 0092    Хоћеш ли поћ билен двору мому? 0093    Ти га реци мојо виреници, 0094    Да ми пошје камен златне стриле, 0095    Да ћу побит утве златокриле.” 0096    Говори му слуга Маријане: 0097    ”Ма мој Марко, драги господаре! 0098    До твојега не ћу га појт двора, 0099    Јер ми не ће млада вировати. 0100    Него ми дај прстен десен руке, 0101    По билигу да би вировала.” 0102    Када га је Марко разумио, 0103    Па му дава прстен десне руке, 0104    Па га иде двору Маркулову. 0105    Када Марку за били двор дојде, 0106    Маркуловој јуби говорио: 0107    ”А тако ти, јуби Маркулова! 0108    Посла ме је Марко господаре, 0109    Да му пошјеш вранега коњика, 0110    Кега Марко држи у потајно, 0111    Јер да му је од веле потрибе.” 0112    Говори му јуби Маркулов: 0113    ”Ходи с Богом, слуга Маријане! 0114    Нима Марко вранега коњика.” 0115    А он јој је јунак говорио: 0116    ”Вируј мени, моја госпојице! 0117    Ма ако ми млада не вирујеш, 0118    Ево теби прстен десне руке, 0119    Што ти пошје Марко господаре, 0120    По билигу да би вировала.” 0121    Она прстен златни вазимала, 0122    И иде га у шталове коњске, 0123    И коња је врана вазимала, 0124    Дала му се најисти шенице, 0125    Пити воде из златне роминче. 0126    Не седла га седлом од коњика, 0127    Него седлом од жаркога сунца, 0128    Спрезала га свијелим појазом, 0129    Уздала га уздом позлаћеном, 0130    Огрне га свилом до земјице. 0131    Ма невира слуга Маријане, 0132    На коња се вранега метнуо 0133    И иде за горицом зеленом. 0134    Кад је доша срид горе зелене, 0135    Запопива танко иза гласа: 0136    ”Ала, бидна јуби Маркулова? 0137    Лудо ти ћеш изгубити главу 0138    Зарад мене, слуге Маријана.” 0139    Мали јој је срића и Бог дала, 0140    То зачула два њеје брајела, 0141    Зачули га и познавали га. 0142    Запивају танко иза гласа: 0143    ”О наш Марко, наш драги куњаде, 0144    Што т’ учини слуга Маријане? 0145    Одве ти је вранега коњика, 0146    Ево ти га горицом зеленом!” 0147    Кад то чује Марко господаре, 0148    Боже мили, жал ти му је било! 0149    Отле се је Марко упутио, 0150    Другим су га путем притицали, 0151    На тисне га путе сузбијали. 0152    Пака су га млади ухитили, 0153    Русу су му главу откинули.